Evo priče o hrabroj djevojčici koja je postala junakinja svoje škole:
Hrabrost u školskom dvorištu
U malom planinskom selu nalazila se škola okružena šumom. Među učenicima škole bila je i Lejla, djevojčica smeđe kose i radoznalih očiju. Iako su je svi voljeli zbog njene ljubaznosti i vedrog duha, Lejla je bila tiha i skromna, često stojeći po strani dok su se drugi glasno igrali i družili.
Jednog sunčanog dana, za vrijeme velikog odmora, djeca su se igrala u školskom dvorištu. No, iznenada se začula galama. Edo, stariji učenik poznat po tome da maltretira mlađe, pojavio se s grupom svojih prijatelja. Počeli su prijetiti nekim prvačićima, otimajući im užinu i ismijavajući ih.
Djeca su se preplašeno povukla, ali Lejla je stajala sa strane i sve promatrala. Njeno srce se steglo. Znala je da je to što Edo radi pogrešno, ali isto tako je znala da će ga se svi uplašiti.
Duboko je udahnula i napravila korak naprijed.
"Prestani, Edo!" rekla je glasno, glasom koji je bio čvrst i odlučan.
Cijelo dvorište se utišalo. Edo se okrenuo prema njoj, iznenađen. "Šta si rekla?" upitao je podrugljivo, ali u njegovom glasu se čuo tračak nesigurnosti.
"Rekla sam da prestaneš. Nitko nema pravo da druge povređuje samo zato što je jači ili stariji. Ako nastaviš, sve ću ovo prijaviti učiteljici."
Djeca su šaptala iza njenih leđa. Niko se nije usudio suprotstaviti Edu ranije.
Edo se nasmijao, ali nije mogao sakriti crvenilo koje mu je preplavilo lice. "Ti ćeš da prijaviš? Pa tko si ti da mi naređuješ?"
Lejla je mirno odgovorila: "Ja sam netko tko zna razliku između ispravnog i pogrešnog. A ti, ako misliš da si hrabar jer plašiš mlađe, onda nisi ništa drugo nego kukavica."
Ove riječi zatekle su Edu. Djeca iza Lejle počela su pljeskati, a prvačići koje je štitila okupili su se oko nje. Shvativši da nema podršku drugih, Edo je promrmljao nešto sebi u bradu i odšetao s prijateljima, očigledno postiđen.
Od tog dana, Lejla je postala simbol hrabrosti u svojoj školi. Nitko se više nije plašio stati u odbranu slabijih, inspiriran njenim primjerom. Čak je i Edo s vremenom prestao da maltretira druge, jer je shvatio koliko je pogrešno njegovo ponašanje.
Lejlina priča pokazala je da prava hrabrost ne dolazi iz snage mišića, već iz snage srca.
Primjedbe
Objavi komentar